Портрет у вери: Јан Фигел делује као човек који се не жури нити се лако узнемирава. Он са собом носи тиху сигурност некога ко је деценијама водио сложене преговоре, обликовао деликатне оквире и тихо, али чврсто се залагао за оне чији су гласови ућуткани. Као специјални изасланик Европске уније за промоцију слободе вероисповести или уверења, Фигел је постао стуб у често контроверзној и сложеној области међународних верских права. Његов рад, обележен не реториком већ прагматичним деловањем, сведочи о моћи принципијелне, трајне дипломатије упркос највећим светским неправдама.
Рођен у Словачкој, Фигел је одрастао у Европи на раскрсници, где су се сударале силе историје, религије и политике, а жеља за већим индивидуалним слободама тек је израњала из сенке совјетског јарма. Управо у том контексту је развио рано интересовање за људска права, посебно за верске слободе, бригу која ће водити његов професионални живот. Након студирања на Универзитету у Братислави и стицања дипломе права, Фигелов пут ка политици и дипломатији постао је природан, јер су његов осећај за правду и веровање у фундаментално право свакога да следи своју савест били кључни за његову личност.
Крајем деведесетих година прошлог века, Словачка се опорављала од деценија совјетске тоталитарне владавине, а Јан Фигел се укључио у словачки политички систем док се земља сналазила у својој новостеченој независности. Ране фазе његове политичке каријере обележила је његова одлучност да помогне у изградњи друштва у којем су слобода изражавања и слобода веровања основна права, а не привилегије или аномалије. За Фигела, верска слобода је увек превазилазила уске оквире личне вере; за њега је то била сама архитектура слободног друштва, стварање јавног простора где се свако може изразити без страха од прогона или дискриминације.
Дубока посвећеност Жана Фигела овим идеалима избацила га је на европску сцену 2004. године, када се Словачка придружила Европској унији. Његов успон је био метеорски и убрзо је именован за словачког министра саобраћаја, поште и телекомуникација. Међутим, његова посвећеност људским правима остала је непоколебљива, чак и у улози која је захтевала да се фокусира на инфраструктуру. Када се указала прилика да се залаже за веће верске слободе на европској сцени, поново се нашао привучен глобалном дебатoм о верским слободама.
Године 2016, након што је био заменик премијера Словачке и водећа личност у европској дипломатији, Фигел је именован за специјалног изасланика Европске уније за промоцију слободе вероисповести или уверења. У тој улози, служио је и као заговорник и као посредник, пловио је кроз осетљиве међународне воде где су верске слободе угрожене ауторитарним режимима, радикалним идеологијама и растућом нетолеранцијом.
У сржи Фигеловог рада је уверење да је верска слобода нераскидиво повезана са здрављем саме демократије. У земљама где су верска права угрожена, не пати само вера, већ целокупно друштвено ткиво. Лишени могућности да слободно верују, лишени простора да отворено практикују и изражавају своју веру, појединци су лишени суштинског аспекта своје човечности. Управо то уверење учинило је Фигела неуморним заговорником права мањинских верских заједница, посебно у регионима где су те заједнице најрањивије.
Његов приступ дипломатији је јединствен. Док други вичу или апелују на емоције, Фигелов метод је више сличан стрпљивом раду медијатора. Он је увек био неко ко тражи заједнички језик, тражи прилике за изградњу мостова, а не за рушење зидова. У ходницима Уједињених нација, на конференцијама заговорника верских слобода или на састанцима са страним дипломатама, Фигелов глас је смирен, али чврст, прибран, али непоколебљив. Он није политичар који жели да доминира дебатом, већ неко ко разуме да се најбољи резултати често постижу тихо, кроз промишљене преговоре и посвећеност заједничким вредностима.
Једно од најзначајнијих достигнућа Јана Фигела као специјалног изасланика ЕУ било је његово залагање за прогоњене верске мањине на Блиском истоку. Регион је доживео пораст насиља над верским групама, посебно хришћанима, јазидима и другим мањим сектама, а екстремистичке идеологије су се укорениле. Фигел је скренуо пажњу међународне заједнице на ова питања, позивајући европске лидере да заузму став у подршци верским мањинама. Тиме се доказао не само као заговорник већ и као преводилац светске патње, доносећи је у сфере моћи, осигуравајући да се они који су често занемарени не забораве.
Али Фигелов утицај се протеже и ван Блиског истока. Он је такође неуморно радио на промоцији верских слобода унутар Европске уније, осигуравајући да закони и политике ЕУ поштују право појединаца да практикују своју веру без страха од дискриминације. Пораст популизма и национализма у Европи довео је до растуће климе сумње и нетолеранције, при чему се верске мањине налазе све више маргинализоване. Фигелов рад у овој области био је кључан у сузбијању ових снага, подсећајући европске лидере да верска слобода није апстрактни концепт, већ основни стуб вредности ЕУ.
Такође је одиграо кључну улогу у успостављању и промоцији међурелигијског дијалога, препознајући да истинска верска слобода није ограничена само на законска права, већ подстиче окружење међусобног поштовања и разумевања. Фигел је био снажан заговорник развоја односа између људи различитих вера, верујући да дијалог и сарадња омогућавају проналажење заједничког језика, чак и међу најразличитијим уверењима. У свету који је све више подељен идеолошким и верским поделама, Фигелов рад служи као подсетник да се мир не рађа из одсуства неслагања, већ из спремности за дијалог и тражење разумевања упркос њему.
Упркос озбиљности свог посла, Фигел остаје дубоко скромна личност. Његово држање је далеко од типичног профила дипломате или политичког лидера. Његови поступци су лишени било какве помпезности; него, чини се да је више забринут за резултате својих напора него за њихову видљивост. Познат је по пажљивом слушању, способности да прозри оно што је неизречено и тихој истрајности упркос отпору. Ова скромност, у комбинацији са његовом непоколебљивом посвећеношћу људским правима, донела му је поштовање и дивљење његових колега, чак и оних који се не слажу са њим по другим питањима.
Описујући себе, Јан Фигел је једном рекао: „Ја сам скроман и слаб човек у служби Бога и свог ближњег.“ Ова изјава сажима суштину његове личности: човека чије служење другима не произилази из жеље за признањем или моћи, већ из дубоког и непоколебљивог уверења у важност служења нечему већем од себе. Управо је та скромност обликовала његов цео приступ верској слободи: он себе не види ни као хероја ни као спасиоца, већ као слугу, који тихо ради за правду, без помпе.
За Фигела, верска слобода није апстрактни идеал, већ ствар свакодневног живота. То је циљ којем је посветио свој живот, циљ који следи са тихим интензитетом који се често занемарује у свету који даје предност спектаклу над садржајем. Његов рад није о слави или моћи, већ о осигуравању да сви, свуда, могу живети у складу са својим најдубљим уверењима – без страха, репресије или насиља.
Фигел је данас уверен да је верска слобода неопходна не само за индивидуални просперитет, већ и за будућност друштва. Његов рад наставља да обликује контуре европске политике верских слобода, док истовремено тихо ради иза кулиса како би подржао оне чија су права угрожена.
Сарађивати са Јаном Фигелом значи сусрести се са неким чије вредности не зависе од тренутних политичких ветрова, већ од дубљег разумевања текућих глобалних борби. Његова дипломатија се заснива на принципима, а не на позерству; на уверењу, а не на погодности. У свету испуњеном буком, Фигелова тиха одлучност је снажан подсетник да је тежња ка истини, правди и верским слободама пут који захтева стрпљење, храброст и, пре свега, непоколебљиво уверење да се ове вредности могу и морају бранити.
На крају крајева, Јан Фигелов рад није о личном успеху или признању. Ради се о стварању света у коме људи свих вера, порекла и уверења могу живети у слободи и достојанству. И у овој тихој потрази, он наставља да гради, циглу по циглу, праведнији и мирнији свет за будуће генерације.
